Samouslužni terminal i interkativni kiosk se definiše kao stabilni, samostojeći, interaktivni multimedijalni sistem korišćen da pruži informaciju ili omogući određenu transakciju. Kiosk u svom kućištu u osnovi uključuje računar i računarski displej. Za razliku od standardnog personalnog računara (PC), kiosci su dizajnirani za specifične namene i za javnu upotrebu. 

Kiosci mogu da rade 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. Kako se ne koristi neposredan ljudski rad, troškovi su znatno niži. Pored toga, aplikacije se mogu relativno lako unapređivati, dok su troškovi obučavanja zaposlenih veliki, a i zaposleni se ponekad opiru promenama. Eliminacijom neposrednog ljudskog rada obezbeđuje se i standardizacija usluga.

Obično su stacionirani na prometnim mestima i moraju omogućiti korisnicima unošenje podataka bilo putem ekrana osetljivog na dodir (touch-screen), bilo putem posebno dizajniranih tastatura, bar kod čitača, čitača magnetnih kartica, uređaja za obradu novčanica i metalnih novčića i slično. Kao izlaznim uređajima mogu se opremiti raznim vrstama štampača, uređajima za obradu novčanica i metalnih novčića, raznim uređajima za snimanje magnetnih i optičkih medija i slično.

Osnovna podela interaktivnih kioska je na:

• transakcione kioske (Point of Sale) kao uređaje na mestu prodaje ili novčane transakcije 
• uslužne kioske (Point of Service) preko kojih se može obaviti neka akcija ili operacija kao npr. prijavljivanje ispita, rezervacija karata i slično
• informacione kioske (Point of Information) kao uređaje koji omogućavaju pružanje raznolikih informacija i unapređuju efikasnost i preciznost informativnih službi.

U daljem tekstu navodimo neke aplikativne varijante i mogućnosti implementacije kiosk samouslužnih terminala:

• terminali koji prihvataju gotov novac i kreditne kartice i usmereni su na maloprodajne objekte, uslužne i komercijalne servise, vladine ustanove...
• terminali koji studentima omogućavaju prijavljivanje ispita, predavanja i slično i usmereni su na obrazovne ustanove
• terminali koji pružaju korisnicima informacije o geografskom položaju, putanji do određene destinacije i slično i usmereni su na turističke servise, maloprodajne objekte, uslužne i komercijalne servise, zdravstvene ustanove...
• terminali sa mogućnošću finansijskih transakcija kao što su online banking, unovčavanje čekova, podizanje gotovog novca i slično
• javni terminali koji omogućavaju bežični pristup internetu, IP telefoniju i slično, pre svega na aerodromima, restoranima
• džu-boks terminali koji omogućavaju napredne mogućnosti vezane za muzički sadržaj, bilo kao kreiranje i reprodukovanje liste pesama, download i narezivanje muzičkog sadržaja pre svega u restoranima, muzičkim prodavnicama i slično
• terminali koji pružaju istorijske, turističke ili informacije iz oblasti kulture najčešće se nalaze na otvorenom prostoru ali i po hotelima, aerodromima i turist-biroima
• terminali koji omogućavaju kupovinu karata u raznim bilet-servisima, biuoskopima, pozorištima, koncertnim dvoranama i slično
• terminali za plaćanje parkiranja
• terminali za zakazivanje medicinskih usluga i izdavanje rezultata istih
• foto-kiosci za automatsku izradu fotografija sa digitalnih medija

i mnoge druge. Može se reći da su mogućnosti upotrebe interaktivnih kioska neograničene i direktno zavisne od potreba korisnika i sposobnosti kompanija za izradu aplikativnog softvera - dakle nesagledive.